Piter DŽons: Kako bi Solon rešio grčku krizu

Kombinacija prestravljenosti i preneraženosti sa kojom je Brisel dočekao referendum grčkog premijera Ciprasa govori nam sve što je ikada trebalo da znamo o EU; tj. „narod nek se tera – kakve veze narod ima sa nama?“.

Seljak Dikeopol, glavni junak Aristofanove drame Aharnjani (425 g. p.n.e.), osećao se slično kao prosečni Grk danas kada je Atisnka skupština odbila da zaustavi rat protiv Sparte. Sve što je rukovodioce države zanimalo bilo je kako da dobiju najbolja sedišta, pa on kaže: „Za mir, baš ih briga… o Atino, Atino, na šta si spala!... A ja žudim za mirom. Sve što želim, jeste da se vratim u svoje malo selo – ah, selo moje!“. I tako on sklapa lični tridesetogodišnji mir sa Spartom, označava granice agore na svojoj farmi i otvara je za sve – uključujući i Spartance – kogod je voljan sa njime da trguje. Namera mu uspeva na trijumfalan način, a komad se završava sa Dikeopolom koji pijano proslavlja festival sa po devojkom ispod svake ruke. Veoma nalik na Ciprasa.

EU bi mnogo više ostvarila kada bi se vodila duhom jednog drugog velikog Atinjanina, arhonta Solona. Godine 594 p.n.e. pred-demokratska Atina nalazila se u ozbiljnim socijalnim i ekonomskim problemima, pre svega zahvaljujući dužničkom pravu. Dužnici koji nisu bili u stanju da isplate svoje poverioce gubili su svoju zemlju, ali im je bilo dozvoljeno da je obrađuju kao kmetovi, dajući poveriocima šestinu letine; ako je dug bio mnogo veći od vrednosti njihove imovine, oni bi bili porobljeni. Sve u skladu sa dobrom, solidnom politikom EU, koja na sve strane izaziva neopisivu bedu.

Solona su pozvali da to reši. On je vratio oduzetu imovinu kmetovima, oslobodio sve koji su bili porobljeni, a dužničko ropstvo je zabranjeno. Naravno, to se nije svima dopadalo, ali je to oslobodilo seljake, oduzelo deo vlasti bogatoj aristokratiji i, uz još neke mere, postavilo temelje kasnije radikalne demokratije. Solon je zatim napustio Atinu na deset godina, kako ga niko ne bi mogao naterati da svoje zakone promeni dok se još uvek nisu slegli.

Nema šanse da EU učini bilo šta tako maštovito. Kolin Lič (Colin Leach) je veoma jasno sažeo njihov stav: timeo Danaos et referenda ferentes.

Piter DŽons piše blogove o vezama antičke i savremene civilizacije na internet stranici časopisa The Spectator. U prethodnih mesec dana takođe je objavi tekstove „Zašto bi se Hesiod odlučio za Grexit“ i „Plinije Mlađi o FIFA“. Originalni tekst objavljen na stranici The Spectator.

Preveo sa engleskog Nikola Tanasić

(NSPM)